Kulturna baština Rusije je ogromna.Može li se o tome govoriti pomoću crteža? Ispostavilo se da da. Umjetnica i dizajnerica Evgenia Miro postala je pravi dirigent ruske kulture u europski svijet. Evgenia Miro diplomirala je na Akademiji umjetnosti u Sankt Peterburgu. Nevjerojatan raspon njezina rada iznenađuje: umjetnica stvara dizajne za tekstil, porculan, nakit, keramiku, svjetiljke i namještaj. Dizajnerske artikle Evgenije Miro mogli ste vidjeti 5. ožujka na izložbi i prodaji u Desing & Centar za dekoraciju. Portal etk-fashion.com bio je informativni partner ovog događaja.
Danas je Evgenia Miro ispričala Roombleuсвоих новых проектах, об особенностях работы с разными компаниями и о том, как можно с помощью рисунка показать целую историю. — — Евгения, на выставке-продаже 5 марта было представлено множество предметов дизайна. Расскажите о некоторых из них. — — Не так давно я создала арт-проект — это лампа-лестница под названием «Вечность пути», которая может быть как напольной, так и настольной. Ни у кого из дизайнеров не было ничего подобного, поэтому было бы очень интересно запустить этот проект в производство. Также я сотрудничала с французской галереей Granville Gallery в Париже, которая предложила 25 французским дизайнерам создать предметный дизайн на тему Secret Box. Для меня главным секретом в мире является душа человека, и я очень хотела отразить это в своей работе. Сначала была идея сделать скульптуру из единого стекла, но во Франции было бы очень сложно заказать это на производстве. Поэтому вся работа делалась вручную. Получилась скульптура под названием «Крылышко ангела», она представляет собой сферу, в которой находится пёрышко, символизирующее душу человека. Ещё один мой проект — лампа-панно, которая может «выдержать» и дневной свет, а вечером работает как источник мягкого освещения. — — Вы известны своим сотрудничеством с Домом Hermès. Расскажите, как оно началось? — — Моя первая встреча с Домом Hermès состоялась в Англии — я уехала в Лондон после того, как окончила Санкт-Петербургскую академию художеств. Один из моих друзей, музыкант Юра Степанов, сказал: «Женя, ты же настоящий клад, пойдём!». Так мы попали в компанию Mikimoto. В Mikimoto у нас была встреча с вице-президентом компании мистером Такахаши. Нам очень повезло, что он был в бутике именно в это время. Мистеру Такахаши понравились мои работы, мы проговорили полтора часа. Он спросил меня, могу ли я сделать дизайн для 100 платков? Я очень не люблю повторяться, поэтому ответила отказом. В итоге договорились, что я создам дизайн для десяти платков. А представители Hermès увидели мои работы позже, и я даже получила рекомендательное письмо, которое, к сожалению, было утеряно. Через три года после этих событий я по делам оказалась в Москве (в то время я жила то в Санкт-Петербурге, то в Лондоне). Когда я приехала в столицу, мы гуляли с друзьями, зашли в бутик Hermès и я рассказала эту историю. Так я познакомилась с Ириной Васильевной Педько — первым арт-директором бутика Hermès в столице. Ей также понравились мои работы, и в скором времени мне передали, чтобы я ждала звонка. Спустя год я снова оказалась в Москве. И вдруг звонок: приезжайте срочно в бутик. Состоялась прекрасная встреча, на которой французы посмотрели мои работы и сразу же пригласили приехать в Париж. В июне мы с Ириной Васильевной отправились в столицу Франции. — — А каким было самое первое задание от Дома Hermès? — — Мне очень хотелось показать всю многогранность культурного наследия России. Мои работы увидел Пьер-Алексис Дюма, глава Дома Hermès. Наша встреча продлилась 2,5 часа, очень долго по европейским меркам. Меня попросили прийти на следующий день, и тогда я уже рисовала в студии. В итоге я получила направления на 15 дизайнов в трёх департаментах (платки, браслеты, фарфор). Конечно, были свои сложности — я ведь никогда не рисовала посуду и ювелирные украшения. А платки — это, безусловно, моё. 
— — Svaki je šal izrađen unekoliko boja. Je li glavne boje postavila Kuća Hermès ili umjetnik? — — Da, svaki šal predstavljen je u osam boja, to je njihova karakteristika. Kuća Hermès ima pravo promjene boja, jer umjetnik prenosi sva autorska prava. Usput, svaki dizajn je izrađen samo ručno i dostavljen na papiru. Svaki potez je nacrtan! Stoga je za izradu Hermèsovih šalova potrebno dva do šest mjeseci. U prosjeku je to 2-3 mjeseca ozbiljnog rada. Dizajner ima određena prava - na primjer, može ponuditi različita imena za šal. Osim toga, važno je pronaći lijepu sliku obrisa i gdje će se točno u dizajnu šala pojaviti ime kuće. Na primjer, postoji šal "Zabava", gdje se djeca igraju s kockama, a od njih je formirano ime tvrtke. Svaki šal ima dizajnerski potpis. Šal se priprema za proizvodnju oko dvije godine - slika se skenira, ručno prenosi i razvija se kliše za svaku boju. To jamči točan pogodak - boja u boju. Kuća Hermès ima vrlo visoku razinu proizvodnje, stila i kulture, tako da je svaki dizajn koji je razvila Kuća umjetničko djelo.
— - Možete li to rećiJe li vaša suradnja s kućom Hermès imala velik utjecaj na vašu cjelokupnu profesionalnu karijeru u budućnosti? — — Da, bio je to vrlo značajan profesionalni trenutak za mene. Kada kreirate dizajn za kuću Hermès, ozbiljno se radi na svakom milimetru i to postaje vaša profesionalna crta za cijeli život. Razina rada na projektima u ovoj kući je vrlo visoka. Stoga sam jako zahvalna na iskustvu koje sam stekla. Nakon rada s kućom Hermès došao sam u Maison & Objet, gdje sam upoznao predsjednike drugih kompanija. — — Evgenia, dizajnirali ste i posuđe za kuću Hermès? — - da Zadatak je zvučao vrlo teško i neobično - bilo je potrebno neobjektivno izraziti temu Djagiljevljevih kazališnih sezona u ukrasima. Bilo je dosta teško. Napravila sam jelo i uz njega šest desertnih tanjura. Prije mene nitko to nije napravio tako da je rub tanjura razbijen u svoje zasebne ritmove - to je omogućilo stvaranje uzorka. Općenito, rusku dušu karakterizira ljubav i strast prema ritmu i dekorativnosti. Proučavajući svjetsku kulturu simbolizma, shvatio sam da je kulturna baština svake zemlje dala svijetu individualnu plastičnost i ritam, koji su vrlo jasno izraženi u ukrasnim predmetima.
— — Surađujete s mnogimaEuropske tvrtke i prilično aktivno govore o ruskoj kulturi kroz dizajn. — — Vrlo je zanimljivo transformirati rusku kulturu u moderan dizajn za europske brendove. Na primjer, radim s Emaux de Longwyjem i stvorio sam kolekciju keramike u kojoj je svaki projekt ručno oslikan. S ovom tvrtkom izdali smo četiri kolekcije. U suradnji s tvrtkom J. Seignolles izdala sam kolekciju slastica “Parsley” od porculana. Štoviše, ovo nije kolekcija deserta, već mali servis za stol. Zanimljiv eksperiment bio je s kolekcijom Vassilissa za vodoinstalatersku tvrtku Serdaneli. Suočila sam se sa zadatkom izrade porculanskog dijela - ručke za toplu i hladnu vodu - sa složenim i delikatnim uzorkom. Ali ovo je samo 3 cm. Bilo je potrebno stvoriti lijepu, neobičnu stvar u ruskom stilu. Nije baš sve rađeno po mom dizajnu, ali proizvodnja je vrlo složen proces. Bila je divna prezentacija ove kolekcije u Moskvi na izložbi Référence Moskva i našli smo rješenje da moje crteže predstavim u okvirima ispod stakla. Bio je i zanimljiv rad za Pierrea Freya na temu ruskog kazališta. Razvio sam nekoliko projekata za njega. Za tvrtku Beauvillé izradio sam dizajn za kolekciju stolnjaka. Sve je crtano ručno i u prirodnoj veličini. Prilikom izrade dizajna bilo je važno voditi računa o proizvodnom aspektu, budući da kontakti moraju ići spoj do spoja. Moglo bi se reći da je to na neki način bio rutinski posao. Ali kao što je rekao naš profesor na akademiji: “Ako umjetnik ne voli mučki posao, onda nije umjetnik.” Ako govorimo o budućnosti, želim se baviti svijetom stakla i želio bih napraviti jedan projekt koji će biti široko povezan s ruskom kulturom.
— - Rekao si što želišstvoriti projekt koji će biti široko povezan s ruskom kulturom. Recite nam više o ovome. — — Kao prvo, želio bih prikupiti mnogo različitog materijala. Želio bih napomenuti da se malo dizajnera i modnih dizajnera istinski i duboko bavi temom ruske kulture. Jedan od najsjajnijih predstavnika je modni dizajner Vyacheslav Zaitsev. Za mene je to čovjek jedinstvene kulture, snage, plemenitosti i ljubavi prema onome što radi. Vjačeslav Mihajlovič duboko poštuje svaku kreativnu osobu.
— -Što vam je bilo najteže?raditi u Europi? — — U početku mi je najteže bilo raditi za nekoliko tvrtki istovremeno. Jer kada istovremeno razvijate dizajn za pet ili šest tvrtki, morate shvatiti da svatko ima svoj stil i smjer. Druga važna točka je znanje o tome kako nastaje dizajn za proizvodnju. Definitivno sam studirao produkciju - to ti daje razumijevanje kako trebaš stvarati. Postoje zadani proizvodni parametri koji se moraju uzeti u obzir, ali kada stvarate umjetničko djelo, u njega unosite svoju dušu i ljubav, a to jako pomaže u radu. Ispada da smo mi, dizajneri, jako ovisni o uvjetima. Međutim, čak i sa zadanim parametrima, možete stvoriti lijepu stvar. Važan je zadatak pronaći ravnotežu. — — S kojim biste ruskim proizvođačima željeli surađivati? — — Ne tako davno sudjelovao sam u prekrasnom projektu Andreja Popova „Klupa mira”, tijekom kojeg svaki umjetnik stvara svoju sliku na klupi. A za otvorenje muzejsko-izložbenog kompleksa “Novi Jeruzalem” naslikao sam triptih na drvenim klupama, a gosti - predsjednik Vlade Ruske Federacije Dmitrij Medvedev, patrijarh Ruske pravoslavne crkve Kiril i guverner Moskovske oblasti Andrej Vorobjov - stavili svoje potpise na jedan od njih. Druga organizacija s kojom sam surađivao u Rusiji je Desing & Centar za dekoraciju. 26. veljače zamoljen sam da održim majstorski tečaj. Radim i projekte s tvornicom Lomonosov. Osim toga, imao sam sastanak s tvornicom Pavlovo Posad, sljedeći tjedan idem na mjesto proizvodnje. Želim stvarati nove kolekcije za ruske brendove i doseći modernu razinu dizajna. Želim reći da Pavlovsky Posad ima dobru proizvodnju, također sve crtaju ručno, a to su prilično složeni ukrasi. Ranije sam bio jako zaposlen u Francuskoj, au Rusiju sam došao kao gost. Ali sada ću češće biti ovdje.
— — Mislite li da RusiMogu li proizvođači platiti rad na istoj razini kao europski? — — Mislim da se uvijek možete dogovoriti pod kojim točnim uvjetima obavljate svoj posao. Jedna od opcija je korištenje postotaka pri izradi dizajna. Ovo je vrlo zgodno kada se posao razilazi u velikom obimu. Možete prodati dizajn kao ideju. — — Evgeniya, uspjeli ste raditi i u Italiji? — — Da, surađivao sam s Robertom Provasijem. Pozvali su me nakon što su saznali da radim za kuću Hermès. Otišao sam u njihov muzej, pogledao Provasi stil za drvo i napravio posuđe u stilu tvrtke. Nažalost, ovaj projekt još nije realiziran, jer kolekciju trebaju izdati Francuzi. Inače, stvaranje setova jedna je od najljepših tema. Stvarno mi se sviđa ideja stvaranja jedinstvenog dizajna za obitelj. Kao dizajneru, bilo bi mi jako zanimljivo ovo raditi. — — Što mislite, bi li proizvodnja preuzimala privatne narudžbe? — — Zapravo, nije teško provesti takvu ideju: svaka proizvodnja porculana počinje od deset jedinica. Komuniciram s mnogim predsjednicima porculanskih tvrtki, dobro sam poznat u Parizu, tako da nije problem napraviti privatnu narudžbu. Glavna stvar je pronaći lijepo rješenje za sliku i prevesti ga u određeni oblik. Uostalom, stvaranje dizajna je prije svega razumijevanje stila-oblika-plastičnosti-dinamike. Sve je isprepleteno. fotograf Andrey Berg; evgeniamiro.com
Evgenia Miro i ruski kulture za francuske tvrtke
